Plan

Plan je da odem.

Nije to više “trbuhom za kruhom”.

Nije potraga za boljim životom.

Ni potraga za drugačijim.

Nije bežanje, ni udaljavanje.

Jednostavno, takav je plan.

Potrebe

Onako, u kratkim crtama:

– potrebno mi je više ljudi, definitivno. U deficitu sam.

– potreban mi je posao, kao dnevna okupacija i kao izvor prihoda.

– potreban mi je mir, koji ne mogu u potpunosti da dostignem, jer sam opterećena nedostacima (što je divan oksimoronski spoj) pa se umesto mira vrtim u krug, kao kuče.

– potrebna mi je veza; ustvari, potrebno mi je da želim da imam vezu (shvatam ja kako ovo zvuči, što mi i dalje ne pomaže).

– potrebno mi je da mi neko objasni odnose između suprotnih polova (a i neke međ’ istima).

– potrebne su mi neke knjige sa uputstvima (ne ona koja prevodim, neka druga, potpuno drugačija).

– potrebna su mi tuđa mišljenja, da ih postavim protiv svojih; možda stvari budu jasnije, ili možda odustanem s razlogom.

– potrebne su mi veštačke suze (ili da me neko podseti da ih kupim).

– potrebno mi je (verovatno) da promenim grad ili državu.

– potrebno mi je da se rešim nekih strahova.

– potrebno mi je više samopouzdanja.

– potrebno mi je da znam kako me On vidi.

– potrebno mi je da definišem svoja osećanja prema pojedinim osobama, jer samo tako ću moći…

 

***

Popeti se na vrh, pa makar se s lavinom sručiti dole, a ne stajati u podnožju i gledati u nadolazeći užas.

 

Odlomak

– Šta nije ljubav?

– Ljubav nije idealna, platonska, tragična, slepa, luda, božija, prijateljska, roditeljska, sinovska, bratska, supružnička. Ljubav nije afekat, emocija, sentimentalnost. Ljubav nije brutalno, niti suptilno, niti bilo kakvo posedovanje. Ljubav nije vulgarno niti traženo zadovoljstvo. Ljubav nije nešto čime se može upravljati. Ljubav se ne može osvojiti, niti jevtino ili skupo, za basnoslovnu sumu kupiti, steći kao svojina i zaključati pod ključ. Ljubav nije nečija. Ljubav ne stavlja burmu i ne skida burmu. Ljubav se ne venčava, niti se razvodi. Ljubav se ne razvlači po sudovima. Ljubav ne vodi procese. Ljubav se ne zaklinje i ne zaklinje se lažno. Ljubav ne treba potvrdu za lojalnost, vernost, uzajamnost. Ljubav ne treba zahvalnost. Ljubav se ne deli na ličnu i bezličnu. Ljubav nije rupa između jednog i drugog, niti između jednog i svih.

Ljubav nije izbor. Ljubav nije ponavljanje.

Ljubav nije navika. Ljubav nije pamćenje, uspomena, maštanje. Ljubav nije fotografija, portret, slika, skulptura, bareljef, nijedno likovno predstavljanje. Ljubav nije misao.

Ljubav nije svest o ljubavi. Ljubav nije priznanje ljubavi. Ljubav nije opis ljubavi. Ljubav nije negacija seksa. Ljubav nije negacija nevinosti. Ljubav nije požuda, sladostrasnost. Ljubav nije suzdržljivost, mučenje, isposništvo. Ljubav nije zapovest, naredba, zabrana. Ljubav nije posledica uzroka, niti uzrok posledice. Ljubav nije pakost, ljubomora, osvetoljubivost. Ljubav nije patnja. Ljubav nije ispred svake reči. Nijedne reči. Ni to na pseudopočetku, ni to što je ovde. Kada bi ljubav bila reč, ostala bi ugušena pod lavinom značenja, interpretacija, spekulacija, kombinacija – koje bi se na tu reč sručile. Upravo tako prigušena, zadavljena, smrskana je reč ljubav. U svetu reči, reč ljubav ne znači ništa. Drugačije rečeno, znači ono šta se kome dopada, šta ko hoće, šta kome padne na pamet. U svetu reči, ili pak u svetu ljudi-reči, reč ljubav cedi se posedovanjem, žudnjom, pohlepom onih koji nešto hoće.

Ipak, jasno je da ljubav nije reč. Ljubav je spontano, bez interesa, činjenje ljubavi, isto kao što je sunce spontano, bez interesa, sunčevo zračenje. Sunce je sunce u heliosovom svetu, ljubav je sunce u mesečevom svetu. Sunce je sunce u svetu svetlosti, ljubav je sunce u svetu tame.

 

Fabula rasa

E.S. 

Seven days of falling

Dobro je bilo. Navikla sam se na sezonu suše. Naučila sam da živim sa suncem. Koža je malo otvrdnula, bore su se iscrtale po licu. Pomalo je ličilo na umetnost. I stopala su se navikla da gaze po čvrstoj, suvoj zemlji. Uskladili su se ritmovi, i bilo je dobro i kad je bilo teško.

A onda si došao. Stajala sam na putu. Teškim, suvim stopalima, na suvoj zemlji. I tvoja kiša je padala. Natapala je zemju. Stopala su počela da gube sigurnost, počela su da tonu. Kiša je skidala prašinu s mog lica. Sa prašinom, skidala je i bore. Sve je počelo da se topi i da curi. Sve je postajalo meko.

Nisam više stabilna.

Zašto si došao? 

Ispod kože

Desi mi se to ponekad, da shvatim da te nema. Onda prihvatim da imam pravo da tugujem zbog toga. Da mi je dozvoljeno da se ne smejem. A dođe mi iznenada, i odnese me, baci me taj talas na stenu. Prvo raširim ruke i pustim se, neka me odnese, neka me baci, neka lomi i neka me zdrobi. Posle ću ustati i opet koračati pravo.
Onda se skupim, obgrlim kolena rukama, i sve se u meni skupi. Sklupčam se sama u sebe. Onda fizički boli ono što ne postoji u fizičkom svetu. I neka. Neka boli. Pustim da suze odnesu.
Prestanu suze u jednom trenutku, onda prestane i bol. Posle toga ustanem i umijem se. Ispravim leđa, namestim frizuru, i nastavim da živim.

Si me pudieras querer

Na Kubi sam. Slušam, señor Ignacio peva za klavirom. Tanka letnja haljina, sandale – više forme radi. Fino veče. Pored mene sedi moj čovek, realno, smoren. Uopšte ga ne zanima señor Ignacio, a još manje sve te njegove ljubavne pesme. Ipak, moj čovek me voli, pa će preživeti malo ljubavnih pesama. Ionako će se igrati prstima po mojim leđima i ramenima. Prednost leta je nedostatak odeće.

Ovakve letnje večeri su posebne, raspoređene s ukusom, kao i fudbalske utakmice koje pratimo zajedno. Važno je da se ne pretera.

Život nam je većinu vremena idiličan – jer naša idila nema baš mnogo dodirnih tačaka sa definicijom idile. Život nam je savršen, iz potpuno istog razloga.  Baš kao što smo nas dvoje jedno drugom savršeni.

Mom čoveku ne smeta što sam ja pametna i sposobna; što znam mnogo toga, i ponekad pomalo od svega. Ne smeta mu što kad mogu sama, onda mogu, a kad ne mogu, onda ga tražim.  Meni, opet, ne smetaju tišine i kratke rečenice. Ponekad mi smeta kad hrče, ili dani kad mu raste brada. Njemu ponekad smeta kad počnem sa analizom, analizom svačega.

Pitam ga šta misli da li nam je vreme za bebu.  On kaže da još nismo odlučili da li se selimo ili ne.

***

Da li je trava uvek zelenija s one strane? Samo zato što je s one strane?! Ili ipak, ponekad, zaista umemo da procenimo koja nam se trava više dopada, ma koliko nam nedostupna bila?

Misterije

Koje i dalje ostaju misterije, poput mog povratka…

Ili poruke napisane na jeziku koji govoriš čitavog života, ali ih i dalje ne razumeš.

Ili zašto ne bljuješ vatru ako su ti rekli da si žena-zmaj?!

Ili zašto je ljudima potrebno da izgube kako bi shvatili?! Hello!!!?

Ili zašto ja nikad nemam mesta na hardu?!

Misterije…